Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, и амбасадор Италије у Србији Карло Ло Кашо поручили су данас да без инфраструктуре нема бржег развоја Србије и региона и да пројекти које Србија реализује представљају шансу за успостављање још боље сарадње две земље у области инфаструктуре и саобраћаја.
Михајловићева је рекла да је конференција “Градимо заједно: Србија, Италија, Црна Гора” прилика да Србија прикаже шта је све урадила у области инфраструктуре, али и прилике које постоје за нова улагања. “Данас је у Београду велики број компанија које послују у области железнице, али ћемо представити пројекте и у другим областима, укључујући друмски, водни и ваздушни саобраћај”, рекла је Михајловићева, и позвала италијанске компаније да улажу у Србију, посебно у области инфраструктуре.
“Србија је данас политички стабилна земља, што је прва ствар за сваку врсту рада и инвестирања. За компаније које већ послују у Србији или оне које намеравају да инвестирају, важна је и економска стабилност коју Србија нуди, а то значи да имамо континуиран привредни раст, суфицит у буџету, да смањујемо незапосленост и да имамо јасан план о томе где Србија иде кад говоримо о економској политици”.
Зорана Михајловић је нагласила да Србија не може да се развија ако није добро повезана унутар региона, и са свим суседима, а што је важно и за приближавање ЕУ, као стратешког циља Србије. Подсећајући да Србија има централну позицију у региону југоисточне Европе, Михајловићева је рекла да је потребно повезивање да би се искористиле предности тог положаја.
![]()
“Вредност инфраструктурних пројеката које Србија реализује износи близу 16 милијарди евра, укључујући пројекте који се већ реализују и оне који тек почињу да се реализују. Завршавамо источни и јужни крак друмског Коридора 10, градимо брзу пругу Београд-Будимпешта, потписали смо уговор са ЕИБ-ом о реконструкцији и модернизацији пруге Ниш-Димитровград, а следеће године очекујемо почетак радова на градњи ауто-пута Ниш-Мердаре-Приштина, од регионалног значаја. Поред наставка реконструкције пруге Београд-Бар, коју планирамо, постоји могућност и потреба за реконструкцијом и пруге Београд-Ниш, где вредност инвестиције износи између 800 милиона и милијарду евра, а која је важна за ефикасан железнички транспорт кроз Србију, посебно кад је реч о терету”, рекла је Михајловићева, додајући да се ради и на пројектима који ће боље повезати Србију са Хрватском и Босном и Херцеговином.
“Пуно је могућности за улагање, а држава се потрудила да створи услове да сви који желе да улажу у Србију то могу да раде на прегледан и ефикасан начин, како у области инфраструктуре, тако и у другим областима”, рекла је Михајловићева.
![]()
Амбасадор Ло Кашо нагласио је да је у Београд дошло 50 италијанских фирми из области грађевинарства и инфраструктуре, које ће имати прилику да се боље упознају с пословним приликама у Србији и у Црној Гори.
Он је истакао да је овај скуп још једна потврда великог интересовања италијанских фирми за прилике које постоје у Србији и прилика да заједно са српским партнерима сагледају могућности за јачање партнерства. Ова сарадња је двосмерна и не поставља се питање само шта Италија може да уради за Србију, већ и Србија за Италију”, рекао је Ло Кашо, и додао да постоји велики број интересантних пројеката које Србија нуди.
Италијанске компаније у Србији запошљавају око 25 хиљада људи. Конференција „Градимо заједно: Србија, Италија и Црна Гора“ била је посвећена могућностима даље сарадње између италијанских и српских фирми у секторима инфраструктуре и грађевинарства, са посебним освртом на саобраћајну, енергетску и комуналну инфраструктуру.
Организатори ове међународне конференције били су: Италијанска агенција за спољну трговину и трговинско одељење Амбасаде Италије у Београду, у сарадњи са Италијанском асоцијацијом грађевинара и Италијанском асоцијацијом за инжењеринг, архитектуру и техничко-економско саветовање.
У оквиру ове међународне конференције одржан је и већи број округлих столова између српских и италијанских привредника, од којих је један био посвећен и железничкој инфраструктури.
